MUSULMОN АGIОGRАFIYАSINING О‘ZIGА ХОS BЕLGILАRI

MUSULMОN АGIОGRАFIYАSINING О‘ZIGА ХОS BЕLGILАRI

Authors

  • Javoxirbek Sayidolimov FarDU o‘qituvchisi, filologiya fanlari bo‘yicha falsafa doktori (PhD)

DOI:

https://doi.org/10.54613/ku.v13i.1071

Keywords:

agiografik asarlar, jahon adabiyotshunosligi, buddaviy agiografiyasi, xristian agiografiyasi, musulmon agiografiyasi.

Abstract

Mazkur maqolada jahon adabiyotshunosligida keng o‘rganilayotgan agiografik asarlar haqida so‘z yuritilgan. Olimlar tomonidan bu turdai adabiyot namunalari uch guruhga bo‘lib o‘rganilgan: buddaviy agiografiyasi, xristian agiografiyasi, musulmon agiografiyasi. Ayrim manbalarda musulmon agiografiyasi – Sharq agiografiyasi deb ham yuritiladi. Uch tasnifga bo‘lingan agiografik adabiyot kelib chiqishi jihatida e’tiqodiy qarashlar bilan bog‘liq hisoblanadi. Shu bilan bir qatorda har bir tasnif o‘z ichida kichik guruhlarga bo‘linadi. Musulmon agiografiyasining genezisida buddaviy va xristian agiografiyasi bilan bir xillik ko‘zga tashlansa ham janrlar va ulardagi qahramonlar tizimi jihatida o‘zaro farqlanadi. Agiografik asarlarning bosh qahramonlari payg‘ambarlar hisoblanganligi sababli ular haqidagi manbalarni ikki guruhga bo‘lib o‘ragnish maqsadga muvofiq. Maqolada musulmon agiografiyasining o‘ziga xos jihatlarini hisobga olgan holda uch guruhga bo‘lib tasnif qilishni taklif qilmoqdamiz. Har bir tasnif uchun asos bo‘lgan jahatlar ochib berilgan.

Foydalanilgan adabiyotlar:

Кароматов Ҳ. Хўрланган пайғамбарлар ғалабаси. – Тошкент: Адабиёт ва саньат нашриёти, 1998. – Б. 3.

Назаров Б. Ислом агиографияси тизимида мақомотнинг ўрни ва унинг бадиий-услубий хусусиятлари (Баҳоуддин Нақшбанд мақомотлари асосида). Филол. фан. док… дисс. – Тошкент, 2000. – Б. 21.

Ислом энциклопедияси. – Тошкент: Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2017. – Б. 590.

Абдуллаева Д. Мумтоз адабий асарлар таркибидаги “масал”лар генезиси, типологияси, функционал таҳлили. – Тошкент: Muhаrrir, 2020. – Б. 202.

Қуронов Д., Мамажонов З., Шералиева М. Адбиётшунослик луғати. – Тошкент: Академнашр, 2013. – Б. 54-55.

Аbdullаyеv H. О‘zbеk аdаbiyоti tаriхi. – Tоshkеnt: О‘zbеkistоn хаlqаrо islоm аkаdеmiyаsi, 2020. – B. 109.

Фаридуддин Аттор. Тазкират ул-авлиё. – Тошкент: Ғафур Ғулом нашриёти, 2017. – Б. 448.

Лев Толстой. Авлиё Сергий. [Иқрорнома]. – Тошкет: Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2018. – Б.73.

Алишер Навоий. Маҳбуб ул-қулуб. – Тошкент: Сано-стандарт, 2018. – Б. 47.

Аlishеr Nаvоiy. Tаriхi аnbiyо vа hukаmо. Nаshrgа tаyyоrlаsh guruhi. Sirоjiddin Sаyid, Аhmаdjоn Mеlibоyеv, Shuhrаt Sirоjiddinоv vа bоshqаlаr. – Tоshkеnt: Аdаbiyоt, 2023. – B. 6.

Қозихўжаев А. Қисса жанри хусусида. ХХ аср ўзбек адабиёти масалалари. – Тошкент: Фан, 2012. – Б. 206.

Давлатов О. Алишер Навоий “ Маънолар хазинаси”. – Тошкент. Тамаддун. 2021. – Б. 53.

Носируддин Бурҳонуддин Рабғузий. Қисаси Рабғузий. – Тошкент: Ёшлар нашриёт уйи, 2018. – Б. 33.

Олимов Ф. Алишер Навоийнинг “Хамсат ул мутаҳаййирин” асари бадиияти. Филол. фан. б. фалс. докт. (PhD) ... дисс. – Тошкент, 2018. – Б. 63.

Ҳомидий Ҳ. Кўҳна шарқ дарғалари. – Тошкент: Шарқ, 1999. – Б. 237.

Остонaкулов И. Муҳаммад Сиддиқ Рушдий “Тазкирату-л-авлиё” асарининг Шарқ агиографик манбаларини ўрганишдаги аҳамияти. Тар. фан. док. дисс. – Тошкент: 2011. – Б. 69.

Алишер Навоий. Тўла асарлар тўплами ХХ жилдлик. 13-жилд. Мажолис ун-нафоис. – Тошкент: Фан, 1997. – Б. 7.

Тўхтасинова Н. Агиографик йўналишдаги тадқиқотлар тўғрисида айрим мулоҳазалар // Ўзбекистон миллий университет хабарлари. 2020, [1/6]. – Б.261.

Алишер Навоий. Насойим ул-муҳаббат. – Тошкент: О‘zbеkistоn, 2018. – Б. 210.

https://mоturidiy.uz/оz/nеws/1309

Ҳотамов.Н., Саримсоқов.Б. Адабиётшунослик терминларининг руча-ўзбекча изоҳли луғати. – Тошкент: Ўқитувчи, 1979. – Б. 339.

Расулова У. ХХ аср ўзбек қиссачилиги (поетик изланишлар ва тараққиёт тамойиллари). Филол.фан.док. дисс. – Тошкент, 2020. – Б. 24.

Алишер Навоий. Тўла асарлар тўплами. ХХ жилдлик. 3-жилд. – Тошкент: Фан, 2000. – Б. 3.

Tо‘rаyеv H. Buхоrо tаriхi. – Buхоrо: Durdоnа, 2020. – B. 11.

Muhаmmаd Siddiq Rushdiy. Аvliyоlаr sultоni. Turоnlik vаliylаr. – Tоshkеnt: Kаmаlаk, 1995. – B. 540.

Тримингем Дж. С. Суфийские ордены в исламе. – М.: ИД. “Гелиос”, 2002. – С. 57.

Раҳимова Б.Ўзбек адабиётида Паҳлавон Маҳмуд образи талқинлари. Филол. фан. док… дисс. – Тошкент, 2007. – Б. 18.

Садриддин Салим Бухорий. Баҳовуддин Нақшбанд ёки етти пир. – Тошкент: Ёзувчи, 1993. – Б 10.

Пардаева И. Алишер Навоий тарихий асарлари бадиияти. Филол. фан. б. фалс. докт. (PhD) ... дисс. – Самарқанд, 2018. – Б. 29.

Ўзбек тилининг изоҳли луғати. – Тошкент: О‘zbеkistоn, 2018. – Б. 640.

Алишер Навоий. Тўла асарлар тўплами ХХ жилдлик. 16- жилд. – Тошкент: Фан, 2000. – Б. 291.

Bаhоdir Qоbul. Аlishеr Nаvоiy. Munоjоt. – Tоshkеnt: Аdаbiyоt, 2023. B. 254.

О‘zbеk tilining izоhli lug‘аti. VI jildli. 6-jild. – Tоshkеnt: G‘аfur G‘ulоm nоmidаgi nаshriyоt-mаtbаа ijоdiy uyi, 2023. – B. 443.

Alisher Navoiy. To‘la asarlar to‘plami XX jildlik. 10-jild. Arba’in. – Toshkent: G‘afur G‘ulom nomidagi nashriyot-matbaa ijodiy uyi, 2013. – B. 582.

Ҳожи Абдулла Ориф. Ҳаж дафтари (Ҳикмат садолар) – Тошкент: 1992. – Б. 25.

Қурьони Карим маьноларининг таржима ва тафсири. Шайх Абдулазиз Мансур. – Тошкент: Тошкент ислом институти, 2004. Исро сураси – 17; 1 оят. – Б. 282.

Хилватий. Мавлудун набавий соллаллоҳу алайҳи вассалам. – Тошкент: Мовароуннаҳр, 2004. – Б. 3.

Мадазимова М. Ўзбек тили ва адабиёти журнали. – Тошкент: Фан, 2000. (4 сон). – Б. 27.

Published

2024-12-29

Iqtiboslik olish

Sayidolimov, J. (2024). MUSULMОN АGIОGRАFIYАSINING О‘ZIGА ХОS BЕLGILАRI. QO‘QON UNIVERSITETI XABARNOMASI, 13, 261–268. https://doi.org/10.54613/ku.v13i.1071

Issue

Section

Filologiya / Philology
Loading...